Najdraži mi je Mačak u čizmama
Od 15. studenog prošle do 15. studenog ove godine petogodišnji Jakov Virč iz Zasadbrega pročitao je 162 knjižna naslova. Tako tvrdi evidencija Dječjeg odjela čakovečke Knjižnice “Nikola Zrinski”. Uz Mjesec hrvatske knjige 2015. nagrađen je novim štivom koje je postalo dijelom njegove privatne biblioteke, a što voli čitati rekao nam je ovih dana pomalo iscrpljen od viroze koja ga je primorala na odsustvo iz vrtića i razdvojenost od prijatelja.
– Volim slikovnice. Najdraži mi je Mačak u čizmama jer sam i ja imao mačka Sivka. Više ga nemam, ali bi volio da mi mama i tata jednog dovedu doma. Moj novi mačak će se zvati Munja – kaže Jakov istodobno pretražujući što će ovaj put posuditi u knjižnici.
Neke je knjige pročitao i dva puta pa ga svaka nova knjižica koja stigne na Dječji odjel, a prikladna je njegovoj dobi, iznova razveseli. Pitamo ga i o drugim njemu dragim naslovima, a zanima nas i tko ga je naučio čitati. – Slikovnice su super. Jako volim Maju na farmi jer je u njoj i mačak Brko koji mi je najdraži junak, a nakon toga mi je super Juha od bundeva. Tata Marin me naučio čitati. I baka Nada, i djed Drago.
Načas neobičnom odgovoru malog Jakova dodajemo pitanje nema li i majka Ines Virč neku ulogu u poduci, s obzirom da je ovdašnjoj javnosti poznata kao voditeljica Područnog ureda Instituta za jezik i jezikoslovlje u Čakovcu. Na majčinom se licu nazire osmijeh koji podrazumijeva da njezini suprug i sin “imaju dogovor”. – Učim s Jakovom čitati, a najviše me raduje to što on sam svakodnevno traži štivo za sebe. Puno puta mu ja posudim knjige u knjižnici, no on najviše voli sam odabirati što će čitati pa često zajedno pohodimo Dječji odjel – kaže mama Ines.
Vlakovima zatrpana soba
Pored knjiga, Jakovu su crtići i vlakovi omiljena zanimacija, dok o vrtiću Cipelica u Čakovcu i svojoj skupini Sunčeko govori sa sjajem u očima.
– Ponekad mi mama uzme knjigu koju sam već pročitao pa joj onda kažem da joj je “antena zavinuta”. Volim ja i crtiće. Prijatelj mi je posudio crtić Kuća velikog mađioničara. To mi je najbolji dosad, a dobri su i Doktorica Pliško, Hotel Transilvanija, Malci i Blinky Bill. I vlakove volim, imam ih jako puno. U vrtiću imam dobre prijatelje i volim naše tete Adrijanu, Milanu i Tenu. Moji najbolji prijatelji su Lovro i Marin, a posebno volim svoje sestrične Vitomiru i Teodoru koje idu u školu. Malo sam bio bolestan pa nisam išao u vrtić, falili su mi prijatelji – kaže petogodišnji najčitač čakovečke Knjižnice.
Kad sam s Jakovom i njegovom majkom izašla iz knjižnice, naišli smo na skupinu Sunčeko u šetnji. Zapravo, bili su na putu u knjižnicu. Tada Ines Virč otkriva još ponešto o svom sinu i vrtićkoj grupi koju pohađa:
– Jakov ide u waldorfsku skupinu u Cipelici i po meni je to izvrstan pedagoški pristup djeci te dobi. Utorkom i petkom idu u knjižnicu, četvrtkom peku kolače, dani su im jako dobro popunjeni, uvijek imaju nekakav plan. Kad se ujutro probudi, Jakov prvo pita: Kakav je danas plan? I tete u vrtiću to mogu potvrditi jer i njih svaki dan to pita. Obožava vlakove i istina je da ih ima puno pa mu je soba počesto neprohodna. Ide u Školu plivanja, voli izlete, životinje, kazalište. Mislim da je pogledao sve predstave za djecu u čakovečkom Centru za kulturu ove godine. Jednom mjesečno ga nagradimo odlaskom u kino Cinestar. To je poseban doživljaj, ali mora biti nagrada za pospremanje sobe, lijepo ponašanje ili izvršavanje svega što treba u vrtiću – zaključuje Ines Virč o svom jedincu.
preneseno s: www.medjimurje.hr